U subotu, 25. novembra 2006. godine, u prostoriji biblioteke Instituta za Kardiovaskularne bolesti KCS, održan je: Sastanak kardiohirurškog Komiteta UKVHS, sa jedinom tačkom dnevnog reda:

Kardiohirugija u Srbiji - kako doći do Nacionalnog sertifikata zvanja?

Osnovna ideja ovog skupa je bila da okupi SVE kardiohirurge i specijalizante hirurgije, koji rade u nacionalnim kardiohirurškim ustanovama, u cilju temeljne analize postojećeg, dramatično lošeg, stanja edukacije i nemogućnosti sticanja sertifikata zvanja "kardiohiruga" u Srbiji.
 

Komitet za Kardiohirurgiju UKVHS je imao iskrenu želju i uložio je značajne organizacione napore, da bi se na jedan otvoren, konstruktivan i kolegijalan način, ljudi iz struke usaglasili oko minimuma zajedničkih interesa u ovoj oblast i da bi se donele neke smernice za dalju aktivnost, u smislu konačnog rešavanja ovog problema, koji postoji onoliko dugo, koliko i kardiohirurgija u Srbiji.
 

Obaveštenje o jedinoj temi ovog sastanka, sa eksplicitnim naslovom  blagovremeno je poslato SVIM pojedincima i institutcijama koje se bave kardiohirurgijom u Srbiji. Pored toga, obaveštenje je poslato i hirurzima iz regionalnih centara, koji su zainteresovani za uvođenja kardiohirurške prakse.
 

Iako je sastanak zakazan za neradni dan (subota), a obaveštenja poslata nedelju dana ranije, odaziv povanih kolega je bio VIŠE NEGO LOŠ. Sama ta činjenica već dosta govori o uzrocima navedenog lošeg stanja.

Želimo da verujemo da su profesionalne obaveze sprečile mnoge kolege da prisustvuju ovom sastanku, ali nikako ne možemo da verujemo da svaka institucija nije bila u stanju da obezbedi prisustvo MAKAR JEDNOG kardiohirurga, koji bi je zastupao.
 

Sastanku su prisustvovali:
 

Prof. Dr Dušan Velimirović (IKVB-KCS)
Dr Mladen J. Kočica (IKVB-KCS)
Prof. Dr Mile Vraneš (IKVB-KCS)
Doc. Dr Dušan Kostić (IKVB-KCS)
Dr Svetozar Putnik (IKVB-KCS)
Dr Vladimir Jovičić (IKVB-KCS)
Prof. Dr Bogoljub Mihajlović (IKVB-Sremska Kamenica)
Dr Živojin Jonjev (IKVB-Sremska Kamenica)
Dr Saša Kačar (IKVB-Sremska Kamenica)
Dr. Zoran Trifunović (KH-VMA)

Pre diskusije na temu, evaluirano je trenutno stanje u Srbiji i Evropi, u pogledu edukacije, treninga i mogućnosti sticanja srtifikata specijalističkih i naučnih zvanja u oblastima torakalne, kardio i vaskularne hirurgije (detaljnije o tome se možete informisati na ovom sajtu pod linkom "Edukacija").
 

Nakon toga su izložene dosadašnje aktivnosti i brojni bezuspešni pokušaji uspostavljanja validnog edukacionog programa iz oblasti Kardiohirurgije na Univerzitetima u Beogradu i Novom Sadu.
 

Kardiohirurgija je visoko specijalizovana grana medicine i hirurgije. Uprkost tome, ni jedan hirurg, koji se bavi kardiohirurgijom u Srbiji, ne poseduje adekvatan nacionalni sertifikat za posao kojim se bavi. Nepostojanje osnovnog nacionalnog edukacionog programa, a time i nepostojanje kontinuirane medicinske edukacije (CME) iz Kardiohirurgije, učinilo je i ad hoc dobijene diplome Evropskog Board-a za Torakalnu i Kardiovaskularnu Hirurgiju (EBTSC) nevalidnim. Naime, njihovo važenje traje 2 godine, nakon čega se obnavljaju ili prikupljanjem odgovarajuće kvote CME kredita ili polaganjem sertifikacionog ispita pred EBTCS.
 

Prema odredbama Zakona o visokom školstvu, a u skladu sa Bolonjskom deklaracijom i postojećim evropskim standardima - zvanje „kardiohirurga“ se može steći nakon uspešno završenog specijalističkog edukacionog programa u trajanju od najmanje 6 godina.
 

Da bi konačno uspeli u nastojanju da etabliramo edukacioni program iz Kardiohirurgije u Srbiji, a zatim, i da ga uskladimo sa postojećim evropskim standardima - neophodna je tesna koordinacija unutar same profesije, između Medicinskih fakulteta, odnosno Univerziteta u zemlji, i najzad, saradnja i pomoć od strane nadležnih Ministarstava Republike Srbije.
 

U skladu sa prethodno rečenim, Komitet za Kardiohirurgiju UKVHS je definisao sledeće korake, koje je neophodno preduzeti u najkraćem mogućem roku, i to:

1. Potrebno je što pre formirati Katedre za poslediplomsku nastavu iz Kardiohirurgije na Medicinskim fakultetima (MF) onih Univerziteta, u kojima postoje kardiohirurški centri (za sada su to Beograd i Novi Sad). U inicijalni sastav Katedri za Kardiohirurgiju bi trebalo da uđu oni kardiohirurzi, koji se u vreme njihovog formiranja nalaze u statusu nastavnika ili saradnika MF. Dalje kadrovsko popunjavanje Katedri bi se vršilo u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.

2. Prvi zadatak Katedri treba da bude dodela inicijalnih licenci zvanja “Kardiohirurg” svim specijalistima hirurgije, stalno zaposlenim u kardiohirurškim centrima u Srbiji, bez obzira na trajanje njihovog specijalističkog staža, aktuelno kardiohirurško isustvo i trenutno naučno zvanje. Imajući u vidu činjenicu da na MF u Srbiji NIKADA nije faktički postojala katedra za poslediplomsku nastavu iz Kardiohirurgije (t.j. nastavu za sticanje naučnih zvanja, ili specijalističke zdravstvene studije za sticanje zvanja specijaliste osnovne specijalizacije u zdravstvenoj struci i specijaliste uže specijalizacije u zdravstvenoj struci), gore navedene kriterijume za promenu postojećih zvanja „opšti hirurg“ u zvanje „kardiohirurg“ smatramo jedino pravednim i neophodnim rešenjem trenutnog stanja. Katedra za Kardiohirurgiju, nakon osnivanja, bila bi dužna da sastavi spisak specijalista zaposlenih u pripadajućim nastavnim bazama i da formuliše obrazložen zahtev za dodelu novih diploma (licenci zvanja) nadležnom Ministarstvu, kao i kriterijume i rokove za obnavljanje tako dobijene primarne licence. Zbog specifičnosti postojećeg stanja, tačnije zbog činjenice da jedino na beogradskom MF formalno postoji Katedra za poslediplomsku nastavu Kardiohirurgije, i to u formi katedre za sticanje zvanja specijaliste uže specijalizacije u zdravstvenoj struci (sa napomenom da ova katedra NIKADA nije faktički radila niti imala svoj sastav i polaznike), nastavnici MF su podneli zahtev (inicijativu) za njeno aktiviranje. Smatramo da sličnu inicijativu treba pokrenuti u na MF Univerziteta u novom Sadu, čime bi se stekli neophodni inicijalni uslovi za dalje aktivnosti.

3. U svom daljem, koordinisanom radu, Katedre treba da definišu program poslediplomske edukacije iz Kardiohirurgije (naučne i specijalističke), koji bi bio saglasan Bolonjskoj deklaraciji i postojećim preporukama UEMS-a i EBTCS-a. Katedre su dužne da organizuju i program CME te da definišu kriterijume za buduće sticanje i obnavljanje sertifikata zvanja. Ovaj zadatak nije ni malo jednostavan, jer zahteva multidispilinarni pristup (saradnju više katedri), kako u procesu edukacije i treninga, tako i u organizaciji CME aktivnosti. Imajući to u vidu, predložena je jedinstvena organizaciona shema za poslediplomsku edukaciju u tri srodne grane hirurgije (torakalna, kardio i vaskularna) sa radnim nazivom "Beogradski projekat 1-3-5" (detaljnije o tome se možete informisati na ovom sajtu pod linkom "Edukacija").

Kontakt:

• Zvanična e-mail adresa UKVHS: info@srscvs.org

• Telefon-fax UKVHS: +381 (11) 361 0880